PROIZVODNJA OPREME ZA DECIJE VRTICE - MADE BY BRZEIGRAONICE: OPREMANJE DECIJEG VRTICA "NAS VRTIC"

среда, 31. октобар 2018.

OPREMANJE DECIJEG VRTICA "NAS VRTIC" - MADE BY BRZEIGRAONICE

JEDAN ODLICAN I LEP DECIJI VRTIC , OPREMLJEN PREMA STANDARDIMA ,I PRILAGODJEN POTPUNO POTREBAMA DECE, KAPACITETA 250 DECE PODELJENIH U 5 GRUPA , POSEDUJE FISKULTURNU SALU, DVORISTE , PARKING,TERASU OGRADJENU , PRIJEMNO ODELJENJE SA IGRAONICOM .VRTIC SE NALAZI U ULICI RAJKA MITICA KOD ZVEZDINOG STADIONA.

DEO PRAVILNIKA RS O VRTICIMA OSNOVNI PARAMETRI ZA OTVARANJE VRTICA

PRAVILNIK

O BLIŽIM USLOVIMA ZA POČETAK RADA I OBAVLjANjE DELATNOSTI USTANOVA ZA DECU

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 50/94 i 6/96)

. UVODNA ODREDBA

Član 1.

Ovim pravilnikom se propisuju bliži uslovi u pogledu prostora, opreme, broja

stručnih i drugih radnika koje treba da ispunjavaju ustanove za decu

(predškolske ustanove i dečja odmarališta) za početak rada i obavljanje

delatnosti, kao i uslovi koje treba da

ispunjavaju druga pravna i fizička lica za

obavljanje pojedinih poslova i usluga u oblasti društvene brige o deci.

. USLOVI U POGLEDU PROSTORA

Član 2.

Prostor predškolske ustanove čine objekti, odnosno građevinske i funkcionalne

celine i pripadajući otvoreni prostori van objekta.

Prostori predškolske ustanove mogu biti namenski građeni objekti za decu, i to:

1) od 1 do 3 godine -jaslice;

2) od 3 do 7 godina -vrtić i

3) od 1 do 7 godina -kombinovani dečji objekat.

Ako predškolska ustanova obavlja delatnost u drugim prilagođenim prostorima:

pri osnovnim školama, mesnim zajednicama, kulturnim centrima, zdravstvenim

ustanovama, ustanovama socijalne zaštite, u pogledu prostora primenjuju se

uslovi utvrđeni ovim pravilnikom

Član 4.

Objekti u kojima borave deca treba da zadovolje sledeće uslove:

1) da su građeni u naseljenom mestu gde su razvijene saobraćajne mreže i instalacije;

2) da su građeni od materijala koji obezbeđuje zvučnu, hidro i termoizolaciju;

3) da nisu građeni od lako zapaljivog materijala;

4) da su priključeni na električnu i telefonsku mrežu;

5) da su priključeni na javnu vodovodnu mrežu, a ako ona ne postoji da je

obezbeđeno snabdevanje higijenski ispravnom tekućom vodom;

6) da su priključeni na javnu kanalizacionu mrežu ili propisno izgrađenu septičku

jamu;

7) da su obezbeđeni grejanje i mehaničko provetravanje ukoliko je prirodno

provetravanje nedovoljno;

8) da im je obezbeđen nesmetan prilaz prevoznim sredstvima.

Član 5.

Prostor za rad vaspitne grupe u predškolskoj ustanovi čini, i to:

1) prostor za boravak dece;

2) zajednički prostor;

3) prostor van objekta (igrališta)

Član 6.

1) Prostor za boravak dece čini, i to:

a) grupna soba,

b) garderoba, i

v) sanitarne prostorije.

a) Grupna soba

Grupna soba treba da ispunjava sledeće uslove:

1) za boravak dece uzrasta od 1 do 7 godina treba da ima površinu od najmanje 50 m2 visine plafona od 2,80 do 3,60 m i zapremine po detetu od najmanje 10 m3;2) prozori treba da su građeni prema jugu

-ugoistoku, ili imaju takav položaj da

grupna soba bude osunčana najmanje dva sata dnevno. Površina prozora treba

da bude najmanje 1/5 od površine poda, prozori su zaštićeni do visine od 1,1 m

od poda. Izrada i način otvaranja treba da su bezbedni kako ne bi došlo do

povređivanja dece;

3) osvetljenje treba da je ravnomerno, a na površinama za igru i rad dece

najmanje 150 luksa, bilo da se radi o prirodnom ili veštačkom svetlu. Sijalice

treba da budu zaštićene radi bezbednosti dece;

4) provetravanje treba da bude prirodn0;

5) zagrevanje treba da bude ravnomerno i to najmanje 22 stepena u prostoriji za

decu do dve godine i 20 stepeni za decu od 2 do 7 godina. Grejna tela treba da

su bezbedna i na odgovarajući način zaštićena;

6) zvučna zaštita u odnosu na spoljne uticaje i susedne prostorie obezbeđuje se

prema propisanim standardima;

7) podovi treba da budu od čvrstog materijala, pogodni za lako održavanje i ne

mogu biti klizavi;

8) zidovi ne mogu biti oštrih ivica, tamnih i reflektujućih boja;

9) vrata treba da budu bez pragova, otvora širine minimum 80 cm, i da se

otvaraju napolje

.Zastakljena vrata treba da imaju stakla obezbeđena od loma. -

Nisu dozvoljena klateća vrata;

10) električni utikači i prekidači treba da budu najmanje 1,5 m iznad poda, uz

primenu sigurnosnih elemenata;

b) Garderoba

Garderoba za decu nalazi se u neposrednoj blizini grupne sobe i može biti

zajednička za više grupa. Garderoba za decu do dve godine odvojena je od

zajedničke garderobe.

v) Sanitarna prostorija

Sanitarna prostorija za decu sastoji se od dela za negu i higijenu i dela

Sa NjC šoljama za dečji uzrast.

Sanitarna prostorija za decu uzrasta do dve godine povezana je sa grupnom

sobom.

Podovi u sanitarnim prostorijama ne mogu biti klizavi i treba da budu napravljeni

od materijala koji se lako čisti i ne propušta vodu.

Zidovi treba da budu visine najmanje od 1,60 m od poda, i obloženi keramičkim

pločicama ili materijalom koji se lako čisti i ne propušta vodu.

Sanitarne prostorije treba da imaju prirodno ili veštačko provetravanje.

Član 7.

2) Zajednički prostor

Zajednički prostor predškolske ustanove obuhvata: višenamenski prostor,

prostoriju za vaspitače sa prostorom za didaktički materijal, prostoriju za

preventivno zdravstveni rad i izolaciju bolesne dece, kuhinju, trpezariju,

perionicu, sanitarne prostorije

za odrasle i kotlarnicu, ukoliko se grejanje

organizuje u okviru objekta.

Višenamenski prostor je zasebna prostorija ili holski prostor i obavezan je u

objektima sa više od četiri vaspitne grupe..

Prostorija za vaspitače sa prostorom sa didaktičkim materija

lom je zaseban

prostor u kome se obezbeđuju uslovi za rad vaspitača i čuvanje didaktičkog

materijala i stručne literature

Prostorija za preventivno-

zdravstveni rad i izolaciju ima površinu od najmanje 6 m2

i najmanje jedno točeće mesto

Član 8.

3) Prostor van objekta

Otvoreni prostor van objekta obuhvata: igralište, travnate terene i prilazne staze.

Otvorenog prostora treba da bude najmanje 10 m2po detetu, od čega najmanje 3 m2travnatih površina.

PLAN I PROGRAM U VRTICIMA

Mališani u vrtićima često provode po osam sati dnevno, a ponekad i više. O režimu tokom dana u vrtiću sigurno već sve znate: kada deca imaju doručak i šta jedu, kada je vreme za vaspitno-obrazovni rad a kada su na redu slobodne aktivnosti, kada je ručak, kakva je užina, kada spavaju...

Ono što možda niste znali, a što želimo da vam približimo, jeste kakav je način rada vaspitača sa decom, odnosno kako utiču na razvijanje "malih sivih ćelija" kod vaših najdražih. O tome smo razgovarali sa vaspitačicom Ljubicom Pantelić, iz vrtića "Mrvica" u Novom Sadu, koja radi kao vaspitač, takozvane, srednje grupe.

Koje vaspitno-obrazovne metode se koriste u okviru vrtića?

- Vaspitno-obrazovne metode, koje predstavljaju način za podsticanje razvoja dečjih ličnosti, teorijski su određene. One pomažu vaspitaču u radu, a najčešće se koriste: demonstrativna, verbalna, ilustrativna, eksperimentalna, otkrivačka i metoda igre.

Na osnovu čega vaspitač odlučuje koju metodu će da primeni u radu sa decom?

- Uzrast je najvažnija "zvezda vodilja" u proceni metode. Deca dolaze iz različitih životnih sredina, sa različitim predznanjem i životnim iskustvom, pa je zato nemoguće primenjivati potpuno iste vaspitno-obrazovne metode na različitu decuNa primer, za decu do četiri godine - najbolja je demonstrativna metoda, jer taj uzrast traži smenjivanje i dinamiku. Sve mora da bude osmišljeno, kako bi sadržaj bio zanimljiv i prijemčiv, da ne bi bilo "praznog hoda". Sa decom od četiri do šest godina je drugačije. Ona već imaju formirane pojmove i mogu da pretpostave kako nešto izgleda. Kod njih je pažnja duža, pa je ponekad i verbalna metoda za njih dovoljna. Ona bogati njihov rečnik, razvija sluh i produbljuje pažnju.

Ukoliko se deca dosta razlikuju - po temperamentu, ponašanju, karakteru... da li se primenju iste metode za sve, ili se sa pojedinim mališanima radi nešto drugo?

- Deca dolaze iz različitih životnih sredina, sa različitim predznanjem i životnim iskustvom. Savremeni roditelji sve više pribegavaju takvim odgovorima na pitanja svoje dece koji im zatvaraju vidike i ubijaju prirodnu radoznalost, čime zatvaraju i mogućnost daljeg međusobnog razgovora. Postoje roditelji koji ne dozvoljavaju svojim mališanima da u kući otkrivaju, bojadišu, pomalo brljaju, mada ima i onih koji to dozvoljavaju. Svakako da postoje nejednakosti u grupi, jer one postoje i u porodicama. Zato je nemoguće primenjivati potpuno iste metode na različitu decu.

Kada vaspitač dobije jednu grupu, prvo što mora da uradi jeste njen "presek", odnosno procena, a potom da odredi nivo grupe. Na taj način, on dobija uvid u to kakvo je koje dete, i šta je kom detetu potrebno. Zatim decu raspoređuje u manje grupe - po određenim sličnostima, i na osnovu svega navedenog bira metode pomoću kojih će da radi. Važno je da se naglasi da nijedna metoda nije toliko dobra pojedinačno, koliko je dobra kombinacija više metoda zajedno. Njihovo prožimanje je pravi put ka razvoju dečjih ličnosti.

NACINI RADA SA DECOM -PRIMERI

U radu sa decom polazimo od humanističke prirode deteta:

Dete je vrednost po sebi.
Dete u sebi nosi pozitivne razvojne potencijale.
Dete je činilac sopstvenog razvoja, socijalizacije i vaspitanja.
Dete je aktivno biće.
Dete je interaktivno biće.
Dete je kreativno biće.
Dete je fizičko, saznajno, socijalno i afektivno biće.

Suština predškolskog vaspitanja i obrazovanja je očuvanje, podsticanje i oplemenjivanje spontanih stvaralačkih mogućnosti i svojstava predškolskog deteta.

Osnove programa se u predškolskoj ustanovi realizuju kroz dva modela - model A i model B.

Model A - je otvoren sistem predškolskog vaspitanja i obrazovanja. Polazište programa je dete, kao nedeljiva dinamična ličnost. Vaspitač je kreator, istraživač, praktičar i kritičar sopstvene prakse. Ciljevi predškolskog vaspitanja i obrazovanja su da dete:

otkriva i upoznaje samoga sebe
razvija odnose i stiče iskustva i saznanja o drugim ljudima
saznaje svet oko sebe i razvija načine delovanja na njega

Model B - se oslanja na pozitivna iskustva vaspitno-obrazovne prakse. Osnovni cilj je celovit razvoj ukupnih potencijala deteta i napredovanje u svakom od njegovih aspekata uz proširivanje i kvalitativno usavršavanje onih domena koje je već osvojilo. Ciljevi se ostvaruju kroz sistem aktivnosti koji doprinosi ostvarivanju pojedinih aspekata razvoja i dečje ličnosti u celini, budući da teže sticanju iskustva i saznanja, a ostvaruju se u skladu sa potrebama i mogućnostima svakog deteta.

U predškolskoj ustanovi izbor između modela A i B se vrši na nivou svake vaspitne grupe, na osnovu slobodnog opredeljivanja vaspitača.

Polazeći od Osnova programa u predškolskoj ustanovi "Naša radost" su razrađeni i sporovede se sledeći programi:

- Projekti:

Montesori školica
"Vrtić po meri deteta" -"Inkluzivni program"
Čuvari osmeha
Razvijanje komunikativnih sposobnosti u dvojezičnim grupama
Razvijanje komunikativnih sposobnosti na nematernjem jeziku
"Teddies and Bunnies" - program razvoja komunikativnih veština na engleskom jeziku
"Dete, vaspitač i matematika" - program za obrazovanje i podizanje kompetencije vaspitača
Razvoj samopoštovanja putem kooperativne komunikacije
Easy English

- Dodatni programi:

Brojni su programi i mini projekti rađeni u pojedinim vrtićima predškolske ustanove "Naša radost" sa uže definisanim ciljevima kao što je podsticanje emocionalne stabilnosti, razvijanje autentičnog dečjeg izraza u pojedinim oblastima rada, podsticanje dečje kreativnosti kroz likovne, muzičke aktivnosti, razvoj sposobnosti, učenje jezika sredine i stranog jezika, razvijanje pozitivnog odnosa prema prirodi.

PROIZVODNJA OPREME ZA DECIJE VRTICE - MADE BY BRZEIGRAONICE

среда, 31. октобар 2018.

OPREMANJE DECIJEG VRTICA "NAS VRTIC" - MADE BY BRZEIGRAONICE

Архива чланака

Претражи овај блог